Русско-сербский деловой портал Rusko-srpski poslovni portal :: Poslujte Sa Rusijom
  |      Početna      |      Info-Vesti      |      Partneri      |      Kontakt      |
Poslujte sa Rusijom
Ruske kompanije
Adresar ruskih firmi
Osnovne informacije
Oficijalna Rusija
Poslovne vesti
Бизнес в Сеpбии
 
Бизнес каталог сербских компаний
 
Деловой справочник сербских предприятий
 
Основные данные
Ponuda - Potraznja
Robe i usluge
Nekretnine
Turizam
Investicije
Sistem MMC Rusija
O sistemu MMC
Usluge sistema MMC
Oficijalni sajt MMC Rusija
ММЦ СЕРБИЯ
Sistem MMC - Rusija - Srbija
Sistem MMC Srbija
FACEBOOK
Prijatelji Portala
 
Ruski centar za nauku i kulturu - Ruski dom
RUSKI DOM U BEOGRADU
Ruski centar za nauku i kulturu u Republici Srbiji
 
„Ruska reč“ je deo „Russia Beyond the Headlines“ (RBTH), višejezičnog informacionog resursa, izvora informacija, komentara, ocena i analiza u oblasti kulture, politike, biznisa, nauke i društvenog života u Rusiji
Specijalno izdanje
ROSIJSKAJA GAZETA
nа srpskom jeziku
 
MAHAGONI DECO
Mahagoni deco
 
BEKAR DOO
Bekar d.o.o.
 
Kvantas - Mesto okupljanja vlasnika poljoprivrednih gazdinstava
Poljoprivredni portal
 
ИМЕЛ ГРОУП - Инвестиционно-строительная компания - Белград - Сербия
IMEL GROUP
 

Infograd - бесплатный городской информационный справочник по Белграду
Besplatna interaktivna mapa Beograda
“Infograd“

 

Яндекс.Погода
   ... izdvajamo za Vas
 
Ruski centar za nauku i kulturu - Ruski dom
 
Ruski dom u Beogrаdu:
donošenje zаključаkа
i trаgаnje zа novim putevimа
 

Ruski centаr nаuke u kulture u Beogrаdu je nаjstаriji ruski kulturni centаr. Podsetićemo dа je on prvo nosio nаziv „Ruski dom cаrа Nikolаjа Drugog Romаnovа“, а grаđen je od novcа ruskih emigrаnаtа uz podršku srpskog krаljа Aleksаndrа Prvog Kаrаđorđevićа. Dom je zаmišljen kаo stecište svih ruskih ljudi, koji su se po volji sudbine obreli nа Bаlkаnu. 1946. godine Josif Broz Tito je zgrаdu Ruskog domа predаo „sovjetskom nаrodu“ – formulаcijа je doslovce tаko glаsilа! Jаsno je dа su se uz nove vlаsnike i funkcije Domа i njegov nаziv prilično promenili. Dobio je nаziv Dom sovjetske kulture: rаdio je i kаo klub аmbаsаde i kаo centаr „sovjetske kulture“. Uostаlom, ciljevi i zаdаci Domа su ostаli bez promenа. I dаnаs se njegovi rаdnici bаve propаgаndom i populаrizаcijom dostignućа nаuke i kulture Rusije u Srbiji.

Zаmolili smo vršiocа dužnosti direktorа Olegа Kokorkinа dа rezimirа rezultаte rаdа Ruskog domа u 2010. godini.

2010. godinа je zа RCNK u Beogrаdu bilа obeleženа znаčаjnim dogаđаjimа. Glаvni od njih je proslаvа 65-godišnjice Pobede sovjetskog nаrodа nаd fаšizmom. Trebа reći dа su u prvoj polovini godine sve snаge RCNK, kаo i drugih ruskih ustаnovа u inostrаnstvu, bile usmerene nа to dа se ne dozvole negаtivni procesi, koji se nаžаlost, dešаvаju i celoj Evropi i u sаmoj Srbiji – prepisivаnje istorije po želji političke konjunkture. Mislim dа s ovim zаdаtkom uspešno izlаzimo nа krаj, što su pokаzаle i mаnifestаcije, koje je orgаnizovаo RCNK. Nа primer, to je međunаrodnа konferencijа posvećenа Dаnu pobede. Mаnifestаciji su pisustvovаli pedstаvnici аmbаsаdа Ukrаjine, Belousije, kаo i srpske jаvnosti i političkih krugovа. Gost nаšeg Rusko domа tаkođe je bio uticаjni ruski političаr Dmitrij Rogozin, koji je nаstupio s upečаtljivim govorom nа bini Ruskog domа.

A 25. i 26. decembrа u RCNK su u okviru progrаmа „Ruski dom – deci Srbije“ održаne trаdicionаlne novogodišnje predstаve „U čаrobnom svetu bаjki“. U prаzničnoj pozorišnoj predstаvi pred mlаdim gledаocimа i njihovim roditeljimа nаstupili su glumci Ivаnovskog oblаsnog lutkаrskog pozorištа. Predstаvu je odgledаlo preko petsto dece.

Književne i muzičke večeri, populаrizаcijа ruskog folklorа, umetničke izložbe - to ni iz dаlekа nije potpun spisаk prаvаcа rаdа Ruskog domа u Beogrаdu. I Novа godinа će otkriti nove horizonte delаtnsoti. Oleg Kokorin nаstаvljа:

Što se tiče 2011. godine onа će pre svegа biti bogаtа vаžnim dogаđаjimа. To je i tužnа godišnjicа nаpаdа hitlerovske Nemаčke nа Sovjetski Sаvez, i godinа kulture Srbije u Rusiji. Spremni smo zа sve. Mislim dа će RCNK u Beogrаdu pronаći nove pristupe zа ostvаrenje svojih zаdаtаkа, koji ped njim stoje, kаko pred federаlnom аgencijom, tаko i pred rukovodstvom zemlje. To je pre svegа populаrizаcijа ruskog jezikа u Srbiji i jаčаnje političkog imidžа Rusije u Evropi.

Rаd s lokаlnom jаvnošću i sredstvimа zа mаsovno informisаnje sаd će biti više fokusirаn. Nа primer, krаjem ove godine doneli smo odluku dа RCNK imа sopstvenog аtаšeа zа štаmpu. Smаtrаm dа će ceo, premdа mаli, аli vrlo аktivаn kolektiv RCNK izаći nа krаj s zаdаcimа zа 2011. godinu, - rekаo je u intervjuu zа rаdio „Glаs Rusije“ vršilаc dužnosti direktorа Rusko domа Oleg Kokorin.

 
GLAS RUSIJE
Izvor : www.ruvr.ru
 

 
Potomci Ruskih emigranata u Srbiji
 

Nedavno objavljena knjiga "Ruske izbeglice u Pančevu 1919-1941", autorke Nesibe Palibrk-Sakić, pruža obilje dosad nepoznatih podataka. Iz matičnih knjiga umrlih Arhijerejskog sinoda Ruske pravoslavne crkve saznaje se da je u ovom gradu od 1920. do 1957. godine umrlo 1.060 Rusa, od kojih su mnogi svoje poslednje dane proživeli u pančevačkom sanatorijumu, a potom sahranjeni na ovdašnjem pravoslavnom groblju.

Poslednji popis iz 2002. kaže da u Pančevu živi 48 Rusa. To su potomci brojnih porodica ruskih emigranata koji nose prezimena - Uspenski, Orlov, Stukalo, Patalov, Černiševski... Svi oni su organizovali život u novom kraju, negujući svoje posebnosti, a istovremeno uklapajući se u sredinu koja ih je prihvatila. Među njima je i 76-godišnji dr Vladimir Stukalo, koji mirno živi svoje penzionerske dane. - Moj otac Sergij Petrovič Stukalo, rođeni Ukrajinac, po izbijanju Oktobarske revolucije mobilisan je, a potom je 1920. godine emigrirao u Jugoslaviju. Na putu za Krim dobio je dizenteriju i klinički mrtav bio je sahranjen u zajedničku grobnicu. Došavši svesti, skinuo je čizmu i bacio je u poklopac. Na sreću, tuda je prolazila medicinska sestra i čuvši buku izvukla ga iz grobnice - priča Vladimir Stukalo, čijeg je oca, inače sveštenika, put vodio preko Beograda, gde je izučio stolarski zanat, pa sve do Bitolja, gde je radio u Bogosloviji.

Nezaboravno društvo

- Posle ručka, u našoj kući obavezno se igrao preferans - seća se dr Černiševski. - Gosti su bili viši oficiri Aleksandar Mordvinov, pukovnik Vladimir Pobivanec, matematičar i predavač balistike na carskoj Akademiji, zatim Adolf Bišop, žandarmerijski pukovnik koji je Puškina recitovao napamet i pukovnik Sergej Ključarov, stručnjak za šah i engleski jezik.

- Posle nekoliko godina, oženio se mojom majkom Nadeždom Milovanović iz Beograda, da bi nakon završenog Teološkog fakulteta dobio parohiju u Zagrebu, gde se rodio i moj brat. Po izbijanju rata 1943. dolazimo u Pančevo, gde je moj otac predavao veronauku i ruski jezik u Gimnaziji "Uroš Predić". Kroz našu kuću su prošli mnogi Rusi, očevi prijatelji, poput sveštenika Borisa Jakovljevskog, Sorokina, čuvenog matematičara, knjaza Gagarina i mnogih drugih. Ipak, najradije pamtim očeve reči: "Sinovi, u životu je najvažniji miran san." Da se drži istog životnog kreda potvrđuje nam i poznati pančevački hirurg, 59-godišnji dr Mihajlo Černiševski, čiji je otac Dimitrij Nikolajevič Černiševski iz Sevastopolja, takođe mobilisan 1920. kao student Saobraćajnog fakulteta. Poslat je u Istanbul, a kasnije u Boku Kotorsku u karantin, gde je proveo šest meseci. Potom su ih raseljavali.

Neizbrisivi tragovi

Na pančevačkom groblju sahranjeno je čak 46 generala nekadašnje ruske carske vojske, visokih oficira, pripadnika plemstva, crkvenih velikodostojnika, doktora nauka, inženjera, umetnika, ali i običnog siromašnog sveta.

- Moj otac je prvo otišao u Banat, izučio je tamo stolarski zanat da bi kasnije krenuo na gradnju puta Peć-Andrijevica. Po povratku u Beograd dobija kraljevsku stipendiju, diplomu građevinskog inženjera stiče 1932, a 1934. godine postaje državljanin Kraljevine Jugoslavije. Sa majkom Grkinjom Hrizantom Robe sklapa brak 1943. godine u Ruskoj pravoslavnoj crkvi u Pančevu - seća se ovaj pančevački lekar svega kao da je bilo juče.

- Moja majka je govorila sedam jezika. U domu se uvek razgovaralo na ruskom, a sa komšijama folksdojčerima na nemačkom jeziku. U kući smo praznovali po svim ruskim običajima. I danas se u našem domu pridržavamo tradicije, a najveći su nam praznici imendan, Božić i Uskrs, nema veselja bez ruske kuhinje, sirne paske, kulića, bline... Izvolite, dođite, vidite i pogostite se! - srdačno je pozvao dr Černiševski reporterku "Vesti".

M. Vuksanović 3/3/2006

 

 
"Živi plamen ruskog duha"
 

Ovim rečima je akademik Aleksandar Belić, naš veliki lingvista, okarakterisao ulogu i značaj kulturne misije Ruskog doma prilikom njegovog otvaranja, aprila 1933. Odnedavno tu je otvoren i restoran sa ruskim specijalitetima gde se sluša ruska muzika.

Ruski dom smo posetili uoči novogodišnjih praznika. Bilo je puno sveta i veliko interesovanje vladalo je za doček Nove godine u njihovom restoranu “Ruski stil”. Za one koji vole ruske specijalitete, kazačok i “Kaljinku” ovo je pravo mesto za dobar provod. U Domu su organizovani razni novogodišnji programi za decu, studenti Defektološkog fakulteta su u bioskopskoj sali imali predavanja, kao što to redovno imaju sredom i četvrtkom. Samo je u biblioteci vladala uobičajena atmosfera. Miris starih knjiga i raširene dnevne novine, desetak novijih listova i među njima”Pravda” sa svojim velikim crvenim slovima i prepoznatljivim tehničkim uređenjem. “Da bi se vrednostima duhovnog i moralnog života ruskog naroda dala dostojna riznica, da se njihovim životvornim snagama da novi život, da se duhu ruskog čoveka omogući posvećivanje njemu toliko dragom naučnom i umetničkom radu... zato je i osnovan ovaj dom... Neka bude večni spomenik ruskom i jugoslovenskom bratstvu i neka svedoči o njihovoj uzajamnoj ljubavi i uzajamnom razumevanju”. Ovo je citat iz povelje uzidane u temelj Doma.

Aprila prošle godine Ruski dom je obeležio 70 godina rada u našoj zemlji. Ovaj kulturni i naučni centar je deo Ruskog centra za međunarodnu naučnu i kulturnu saradnju, a kao što je Ruski dom postoje centri u 65 zemalja sveta. Za razliku od drugih kulturnih centara, Ruski dom nauku stavlja na prvo mesto. Nekada, do 1992. godine, bavili su se samo kulturnom saradnjom o čemu svedoči i nekadašnji naziv ove ustanove: Dom sovjetske kulture.

Kuća za emigrante Posle revolucije 1917. godine hiljade ljudi iz Rusije, koji su preživeli užase političkog prevrata, građanskog rata, glad, nebrojano mnogo nevolja i tragedija, u strahu pred neizvesnom budućnošću, bili su prinuđeni da napuste svoju domovinu. Broj ruskih izbeglica koji su došli u Jugoslaviju dostigao je 70 hiljada.

Ideja o formiranju kulturnog centra Rusa u Beogradu rodila se krajem dvadesetih godina prošlog veka i naišla na živi odziv i široku podršku, kako u emigrantskoj sredini, tako i u različitim krugovima jugoslovenskog društva. Realizaciji te ideje aktivno su doprineli kralj Aleksandar I Karađorđević, srpski patrijarh Varnava, predsednik Komiteta za pitanja ruske kulture, akademik Aleksandar Belić, mnoge srpske i ruske dobrotvorne organizacije i privatna lica. Otvaranje takvog centra, koji je dobio naziv Ruski dom “Imperator Nikolaj II”, održano je 9. aprila 1933. godine. Zgrada je podignuta po projektu ruskog arhitekte Vasilija F. Baumgartena. Ruski dom je zauzeo dostojno mesto među najboljim zdanjima jugoslovenske prestonice tog vremena. Ceremoniji otvaranja prisustvovali su kraljica Marija, članovi kraljevske porodice, premijer Jugoslavije Milan Srškić, predstavnici vlade i društvenog života zemlje. U prostranom domu tada je smešteno niz ustanova i organizacija: Ruski naučni institut, Ruska javna biblioteka s arhivima i Izdavačkim komitetom, Muzej imperatora Nikolaja II, Muzej ruske konjice, Muška i Ženska rusko-srpska gimnazija, Rusko muzičko društvo, Savez ruskih umetnika, Državna komisija za pitanja ruskih izbeglica, koncertno-teatralna sala, čitaonice, izložbeni saloni, gimnastička sala (koja se nedeljom preobražavala u kućnu crkvu).

Žarište ruske kulture Posle završetka Drugog svetskog rata, vlada Jugoslavije je zgradu Ruskog doma predala u vlasništvo SSSR-a. U nju je smešten Dom sovjetske kulture. Bez obzira na smenjivanje perioda hladnih ili bližih međudržavnih odnosa ova institucija je mnogo uradila na kulturnom zbližavanju bratskih naroda. NJena biblioteka (koja je, nažalost, izgubila skoro sve predratne fondove) u tom periodu brojala je više od 70 hiljada naslova knjiga. Raspad SSSR-a, kao i teškoće života u Rusiji, nisu mogle da se ne odraze i na rad bivšeg Doma sovjtske kulture. U jednom periodu bilo je ugroženo i samo postojanje Doma kao ruskog kulturnog centra. Zabrinuti za sudbinu Ruskog doma, mnogi ljudi u Rusiji i našoj zemlji uložili su maksimalne napore da bi sačuvali žarište ruske kulture. Dom je bio spasen i, bez obzira na sve materijalne i organizacione teškoće, nastavio je, makar i u ograničenom obimu, svoj rad kao Ruski kulturno-informacioni centar, to jest kao jedna od institucija Ruske agencije za međunarodnu saradnju i razvoj van granica Rusije.U Ruskom domu redovno su se održavali koncerti, prezentacije novih knjiga, književno-muzički saloni. Na izložbama dostgnuća nauke i tehnike propagiraju se uspesi Rusije u tim oblastima. Svake dve nedelje u izložbenoj sali se smenjuju umetničke izložbe. U Velikoj sali se prikazuju ruski igrani filmovi ili crtani filmovi za decu.

Na rad Ruskog doma nije moglo da utiče ni bombardovanje. Ni jedan jedini dan Ruski dom nije prekidao svoju delatnost. Tako je 24. maja 1999. godine, zbog nedostatka struje u gradu, godišnji susret slavista održan uz upaljene sveće. Od tada, u znak sećanja na te za nas teške dane, “Susreti uz sveće” tradicionalno se održavaju svakog 24. maja. Veliko intersovanje kod nas bilo je kada su u Ruskom domu gostovali rukovodstvo Državne Dume Ruske Federacije, Trgovačko-privredne komore, pojedini ruski akademici, poznati sportisti, režiseri, glumci. Krupni događaji u kulturnom životu, ne samo Ruskog doma, nego i čitave Jugoslavije, bile su obimne akcije posvećene 200. godišnjici rođenja A.S. Puškina, 40-godišnjici poletanja u kosmos Jurija Gagarina, 125. godišnjici pogibije heroja srpsko-turskog rata, ruskog dobrovoljca, pukovnika Rajevskog (koji je poslužio kao prototip za lik grofa Vronskog u Tolstojevom romanu “Ana Karenjina.

 
Preuzeto sa http://www.starigrad.org.yu/list/print.asp?id_clanka=254
 

 
  Ruski dom u Beogradu   Ruski kadeti  
  www.ruskidom.rs   www.kadeti.org.rs  
     

UDRUZENJE PITOMACA RUSKIH KADETSKIH KORPUSA
PRI RUSKOM DOMU U BEOGRADU

 
 

 
Vrh strane
 
 
 
Pretraga sajta
Поиск по сайту
-------------------------------

Prevodjenje - RUSKI JEZIK
PREVODJENJE SA RUSKOG JEZIKA I PREVODJENJE NA RUSKI JEZIK
Usluge prevodjenja
Ekonomska saradnja


Predstavništvo Ruske Federacije za Trgovinsko-Ekonomska pitanja u Srbiji
POGLEDAJTE

Sistem Medjuregionalnih Marketing Centara


-----------------------------

SBERBANK SRBIJA

FONDACIJA RUSKI NEKROPOLj
Fondacija
RUSKI NEKROPOLj

Российско-сербский гуманитарный центр RUSKO-SRPSKI
humanitarni centar


DOWNLOAD
   
 
Sporazum o slobodnoj trgovini sa Rusijom
   
 
Pravila o poreklu robe koja se izvozi iz Srbije
   
 
Pravila o poreklu robe koja se uvozi u Srbiju
   
 
Proizvodi izuzeti iz rezima slobodne trgovine
   
 
Соглашение о свободной торговле с Россией
   
  |      Početna      |      Info-Vesti      |      Partneri      |      Kontakt      |
БИЗНЕС В СЕРБИИ :: Бизнес каталог сербских компаний